Istorija nastanka prvih vlasništva nad zemljom

postavljeno 2016-01-12 13:52:11, autor DIVIS AGENT

Kratka istorija i poreklo

 

Pre skoro polovinu ljudske istorije , naši preci preselili su se sa svojih teritorija, ostavljajući samo tragove znakova svog života - slike u pećinama ovde, neke kamene sekire tamo i ponegde uklesan nakit u utrobi životinja.

Naši preci napustili su lovačko-sakupljački načina života postepeno tokom razdoblja od 30.000 godina pre Hrista do 15.000 pre Hrista .Ova promena je daleko od globalne i lovačko-sakupljačka društava i dalje opstaju u nekim delovima sveta i danas, ali je označio prelaz ka agrarnom društvu - prelaz koji je takođe najavio dolazak vlasništva nad zemljom.

Mnogi agrarni sistemi su napredovali upravo ovako: plodne ravnice su zauzimane i naseljavane u onome sto je izgledalo kao pravi način,po kojem oni koji su mogli braniti zemlju bili su i oni koji su je zadržali. Na kraju, sistem plemenskih vođa je razvijen, a oni koji su imali odobrenje od plemena bi delili zemljišta, rešavali sporove i zahtevali isplatu od svih svojih podanika. Pomak prema višim i snažnijim plemenskim vođama kulminirao je u udruživanja rada . Kanali za navodnjavanje su iskopani, utvrđenja su građena, poljoprivredne metode poboljšane i hramovi podignuti. Uz poboljšanje zemljišta, populacija je eksplodirala.
Lovci sakupljači su se pridržavali određenog sistema,u kome zbog održanja određenog broja ljudi u tom plemenu i odbrane od mogućih napada,ljudi su plaćali tzv kralju odnosno onome ko je prvi zatražio vlasništvo nad tom zemljom.Kako su sela rasla u gradove,vodeće porodice su zadržavale vlasništvo nad zemljom po pravu "loze",pa su svi pokušaji drugih izazivača bili besmisleni i samo naslednici prvih vlasnika bi bili naslednici zemlje,tako prerastavajući u kraljeve,faraone i druge glavne dinastije.
Ovaj sistem gde su ljudi radili i održavali jedan sistem da bi dobili zaštitu se razvijao u dva različita sistema u većini zemalja-poreza i zakupa.Kraljevske porodice bi podelili deo svog bogatstva i zemljišta svojim prijateljima, dodeljivajući određene titule i takozvane zemljišne dozvole kojima su omogućivali onome kome su zemlju dodelii da na tom delu zemlje skupljaju rentu od onih koji tu zemlju naseljavaju.Pored ove rente svi oni koji su na kraljevoj teritoriji generalno su bili dužni da plaćaju i takse.
Medjutim,aristokratija je nakon nekog vremena smenjena meritoktarijom odnosno vođstvom teoretski zasnovanom na zaslugama,talentu i veštini pre nego na nasleđu.Usledio je nastanak politike.Nasleđena zemljišta su pretvorena u manje parcele koje su prodavane na neki način na slobodnom tržištu,ali ljudi koji su imali para da ih kupe su uglavnom bili trgovci ili bivše aristokrate koje su izbegle da budu ubijene u revoluciji. Tako je došlo do prvih privatnih poseda koje su tek industrijskom revolucijom doživele procvat.


Tri istorijske transakcije zemljišta


Sadašnja industrija nekretnina postiže vrtoglave cene kako prodaje tako i kupovina nekretnina i zemljišta. Ali po nekim teorijama ovo su tri da kažemo transakcije koje su obeležile istoriju tržišta nekretnina.


Kada je Amerika otkupila Aljasku od Rusije 1867 godine se smatra jednim od najveće trgovine zemljištem u istoriji.Bojeći se rata sa Britanijom,Rusija je požurila da proda Aljasku Americi i to samo za 7.2 miliona dolara.iliti oko dva centa po aru.A,koliko to zemljište vredi danas? Trenutno ono zauzima oko 586,412 kvadratnih metara,odnosno nešto vise od 375 miliona ari.Čak i po ceni od 100 dolara po aru,cena zemljišta bi iznosila više od 37 biliona dolara.


Kada je Amerika kupila Luzijanu od Francuske 1803 godine. Sa kupovnom cenom koja je iznosila samo 15 miliona dolara. Koliko Luzijana vredi danas? Tadašnji dogovor je uključivao nekih 800.000 kvadratnih metara,što je približno oko 512,000,000 ari.Sa današnjim cenama zemljišta koje iznose 1000 dolara- 4000 dolara po aru,Luzijana bi vredela nešto više od 1.2 triliona dolara.


Treći dogovor koj je obeležio istoriju nekretnina se odigrao izmedju 1400te i 1500te godine,kada su Španija i Portugal bile dve najveće sile.Otkricem Novog sveta od strane Kristifora Kolumba koje je dovelo do određenih nesuglasica ko ima pravo na koje teritorije, rezultiralo je dogovorom između ove dve države da podele svet između 370 meridijana zapadno od Cape Verde (Zelenortska ostrva). Međutim ispostavilo se da se Novi Svet širi uglavnom na zapadnu stranu i dogovor je najviše koristi doneo jednoj strani.Španija je na kraju kolonizovala većinu Južne Amerike.Iako je nemoguće izračnati vrednost ovog dogovora,kontrolu koju je Španija dobila nad Južnom Amerikom ,igrala je važnu ulogu u svetskoj istoriji.