Porez na prenos apsolutnih prava

Porez na prenos apsolutnih prava predstavlja specifičnu vrstu poreza koji se naplaćuje prilikom prenosa vlasništva nad nekretninama i određenim drugim nepokretnostima. Ovaj porez je regulisan Zakonom o porezima na imovinu i primenjuje se u situacijama kada dolazi do prenosa prava vlasništva sa jednog lica na drugo, kao što su kupoprodaja, zamena ili poklon nekretnine.

U pravnom sistemu Republike Srbije, porez na prenos apsolutnih prava spada u kategoriju indirektnih poreza, jer se odnosi na transakcije, a ne na sam posed imovine. Za razliku od poreza na imovinu, koji se plaća za posedovanje nekretnine, porez na prenos apsolutnih prava se naplaćuje prilikom promene vlasništva.

Ko plaća porez na prenos apsolutnih prava?

Porez na prenos apsolutnih prava u Republici Srbiji, prema zakonskim propisima, u osnovi plaća prodavac nekretnine. To znači da je prodavac kao vlasnik koji prenosi svoje pravo na nekretninu obveznik ovog poreza. Međutim, u praksi se često dešava da kupac preuzme obavezu plaćanja poreza, što se dogovara ugovorom između strana.

Ovo preuzimanje obaveza od strane kupca postalo je prilično uobičajeno i važno je da se detalji o plaćanju jasno navedu u ugovoru o kupoprodaji kako bi se izbegle nesuglasice. Zbog toga je preporučljivo da se sve pravne obaveze definišu unapred kako bi obe strane bile upoznate sa svojim obavezama i kako bi se izbegli potencijalni nesporazumi prilikom transakcije.

Šifra plaćanja za porez na prenos apsolutnih prava?

Kada plaćate porez na prenos apsolutnih prava u Republici Srbiji, važno je znati sve ključne detalje kako bi uplata bila pravilno evidentirana i bez grešaka. Pre svega, šifra plaćanja igra značajnu ulogu. Ako plaćate elektronskim putem, koristi se šifra plaćanja 253, dok se za gotovinsku uplatu, na primer na šalterima pošte ili Uprave za trezor, koristi šifra 153. Ove šifre omogućavaju pravilnu klasifikaciju vrste transakcije.

Pored šifre plaćanja, obavezno je uneti i model plaćanja, koji je uvek 97. Ono što je posebno važno jeste poziv na broj – ključni deo uplatnice koji povezuje vašu uplatu sa konkretnom poreskom obavezom. Ovaj broj dobijate od nadležne poreske uprave ili se navodi u rešenju o porezu.

Pravilno popunjavanje ovih podataka osigurava da se vaša uplata ispravno evidentira i poveže sa vašim slučajem, čime se izbegavaju kašnjenja ili administrativni problemi. Da biste bili sigurni da su svi podaci tačno uneti, preporučuje se da ih proverite u rešenju koje ste dobili ili da se posavetujete sa poreskim stručnjakom.

Porez na prenos aposlutnih prava na rate?

U Republici Srbiji, porez na prenos apsolutnih prava obično se plaća jednokratno. Međutim, Poreska uprava može, na osnovu podnetog zahteva, odobriti plaćanje ovog poreza na rate. Ova mogućnost zavisi od procene finansijske situacije obveznika i drugih relevantnih okolnosti.

Da biste podneli zahtev za plaćanje poreza na rate, potrebno je da se obratite nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave i dostavite odgovarajuću dokumentaciju koja opravdava vaš zahtev. Preporučuje se da se konsultujete sa poreskim savetnikom ili direktno sa Poreskom upravom kako biste dobili detaljne informacije o proceduri i uslovima za odobravanje plaćanja na rate.

Važno je napomenuti da, iako zakon ne predviđa automatsko pravo na plaćanje poreza na rate, Poreska uprava može, u skladu sa svojim ovlašćenjima, odobriti takav način plaćanja u specifičnim slučajevima.

Koliko se čeka rešenje za porez na prenos apsolutnih prava?

Vreme čekanja na rešenje za porez na prenos apsolutnih prava u Republici Srbiji može varirati. U praksi, Poreska uprava obično izdaje rešenje u roku od 30 dana od podnošenja prijave. Ipak, ovaj rok nije striktno propisan zakonom, što znači da se može produžiti, naročito u zavisnosti od opterećenosti nadležnog poreskog organa i složenosti konkretnog slučaja.

designed by freepick

U nekim situacijama, obveznici mogu čekati i duže od očekivanog roka, pa se preporučuje da kontaktiraju nadležnu jedinicu Poreske uprave radi provere statusa predmeta ako rešenje kasni. Nakon što se rešenje izda, obveznik ima obavezu da plati utvrđeni iznos poreza u roku od 15 dana kako bi izbegao eventualne kamate ili sankcije.

Koliki je porez na prenos apsolutnih prava?

U Republici Srbiji, porez na prenos apsolutnih prava iznosi 2,5% od tržišne vrednosti nepokretnosti koja se prenosi. Ova poreska stopa primenjuje se na promet nekretnina kao što su stanovi, kuće, zemljište i druge vrste imovine.

Važno je napomenuti da se ovaj porez ne plaća kada se na promet nepokretnosti obračunava porez na dodatu vrednost (PDV). To znači da, ako je prodavac obveznik PDV-a i transakcija podleže PDV-u, kupac neće morati da plaća porez na prenos apsolutnih prava. Ovo je česta situacija kod prometa novogradnje gde se PDV obračunava umesto ovog poreza.

Olakšice na poreza na prenos apsolutnih prava

Takođe, postoje određene olakšice od plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava, na primer prilikom kupovine prvog stana, pod uslovima koje propisuje zakon. Za tačne informacije o obavezama i potencijalnim olakšicama, savetuje se da se obveznici konsultuju sa poreskim savetnikom ili nadležnom poreskom upravom kako bi dobili detaljne smernice.

Povrat PDV-a

Kupovina prvog stana predstavlja značajan korak, a mogućnost povraćaja PDV-a može olakšati ovaj proces. U Republici Srbiji, PDV na stanove u novogradnji iznosi 10% od kupoprodajne cene. Srećom, postoji mogućnost povraćaja ovog PDV-a za određene kategorije kupaca, ali je važno da se prikupe svi potrebni dokumenti i da se zna gde se predaje zahtev.

Pravo na refundaciju PDV-a imaju punoletni državljani Republike Srbije koji od 1. jula 2006. godine nisu imali u vlasništvu ili suvlasništvu stan na teritoriji Srbije. Oslobađanje od PDV-a odnosi se na 40 m² stambenog prostora za kupca, uz dodatnih 15 m² za svakog člana domaćinstva. Članovi domaćinstva moraju ispunjavati iste uslove kao i nosilac ugovora, i pre kupovine moraju biti prijavljeni na istoj adresi.

Potrebna dokumentacija za povraćaj PDV-a:

1. Zahtev za refundaciju PDV-a (obrazac RFN) – dostupan na sajtu Poreske uprave ili u njihovim filijalama.
2. Izvod iz matične knjige rođenih – original ili overena kopija.
3. Uverenje o državljanstvu – original ili overena kopija.
4. Dokaz o prebivalištu – overena fotokopija lične karte ili potvrda o prebivalištu.
5. Ugovor o kupoprodaji stana – original ili overena kopija.
6. Račun sa iskazanim PDV-om – dokaz o uplati ukupne kupoprodajne cene sa PDV-om.
7. Uverenje da se ne duguje porez na imovinu – sa svih opština gde su kupac i članovi domaćinstva bili prijavljeni u Republici Srbiji. Za Beograd, ovo uverenje se može pribaviti u bilo kojoj opštini.
8. Uverenje MUP-a o kretanju prebivališta – kako bi se potvrdilo gde su kupac i članovi domaćinstva boravili.
9. Zapisnik o primopredaji stana – dokument koji potvrđuje da je kupac preuzeo stan.
10. Potvrde iz banke o transferu – potvrde o svakom transferu sa računa kupca na račun prodavca, koje dokazuju plaćanje kupoprodajne cene.

Gde se predaje zahtev za povraćaj PDV-a?

Zahtev za povraćaj PDV-a predaje se prema mestu registracije prodavca:

• Ako je prodavac pravno lice (preduzeće), zahtev se predaje poreskoj filijali koja je nadležna za sedište preduzeća.
• Ako je prodavac fizičko lice koje je u sistemu PDV-a, zahtev se predaje u filijali Poreske uprave nadležnoj za prebivalište prodavca.

Važne napomene:

Pravilno prikupljanje i podnošenje kompletne dokumentacije ključni su za uspešno ostvarivanje prava na povraćaj PDV-a. Preporučuje se da se obveznici konsultuju sa stručnjakom ili direktno sa Poreskom upravom kako bi osigurali da ispunjavaju sve uslove i da je dokumentacija potpuna.

Šta se dešava kada nije plaćen porez na prenos apsolutnih prava?

Kada je u pitanju porez na prenos apsolutnih prava u Republici Srbiji, važno je naglasiti da se rešenje o porezu vodi na prodavca, jer je on obveznik i solidarni platiša. Iako je prodavac formalno obavezan da plati porez, praksa je da kupac preuzima obavezu plaćanja po zaključenom ugovoru.

Dešava se da rešenje o porezu ne stigne na vreme ili ne stigne uopšte, što može izazvati probleme, pre svega za prodavca. Ako porez nije plaćen na vreme, prodavac se suočava sa kamatama, kaznama i eventualnim problemima sa poreskim organima. Zbog toga je ključno da se prodavci informišu o statusu rešenja i po potrebi preduzmu korake za praćenje njegovog izdavanja.

Da bi se izbegli problemi sa dobijanjem rešenja, savetujemo klijentima da koriste e-Upravu, jer na taj način mogu biti sigurni da će im rešenje o plaćanju poreza biti dostavljeno pravovremeno. Ova platforma omogućava jednostavan pristup dokumentima i obaveštenjima, što dodatno olakšava ispunjavanje obaveza.

Zaključak: Proaktivno praćenje procesa i korišćenje e-Uprave može pomoći da prodavci i kupci izbegnu potencijalne probleme vezane za kašnjenje ili nedobijanje poreskih rešenja, čime se osigurava nesmetan tok transakcije i pravovremeno plaćanje obaveza.

Kamata na neplaćeni porez na prenos apsolutnih prava?

U Republici Srbiji, neplaćanje poreza na prenos apsolutnih prava u zakonskom roku povlači obračun zatezne kamate na dugovani iznos. Zatezna kamata se obračunava od dana dospelosti poreske obaveze do dana uplate.

designed by freepick

Obračun zatezne kamate:

1. Osnovica za obračun: Dugovani iznos poreza na prenos apsolutnih prava.
2. Period obračuna: Od dana dospelosti poreske obaveze (datum kada je porez trebalo platiti) do dana stvarne uplate.
3. Stopa zatezne kamate: Zatezna kamata se obračunava po stopi koju propisuje Narodna banka Srbije. Ova stopa se periodično menja, pa je neophodno proveriti važeću stopu na dan obračuna.

Formula za obračun:

Zatezna kamata = Osnovica × (Stopa zatezne kamate / 100) × (Broj dana kašnjenja / 365)

Primer: Ako je dugovani porez 100.000 RSD, sa stopom zatezne kamate od 10% godišnje, i kašnjenjem od 30 dana, obračun bi izgledao ovako:

Zatezna kamata = 100.000 RSD × (10 / 100) × (30 / 365) = 821,92 RSD

Napomena: Za tačan obračun zatezne kamate preporučuje se korišćenje zvaničnih kalkulatora ili konsultacija sa poreskim stručnjakom.

Porez na prenos apsolutnih prava - poklon

U Republici Srbiji, porez na poklon se obračunava prema stepenu srodstva između poklonodavca i poklonoprimca, uz primenu različitih poreskih stopa i oslobođenja:

1. Prvi nasledni red:

• Obuhvaćeni srodnici: Deca i supružnik poklonodavca.
• Poreska stopa: Poklonoprimci iz prvog naslednog reda oslobođeni su plaćanja poreza na poklon.

Drugi nasledni red:

• Obuhvaćeni srodnici: Roditelji, braća i sestre poklonodavca.
• Poreska stopa: Poklonoprimci iz drugog naslednog reda plaćaju porez na poklon po stopi od 1,5% na vrednost poklona.

Treći nasledni red i ostali:

• Obuhvaćeni srodnici: Dalji srodnici i lica koja nisu u srodstvu sa poklonodavcem.
• Poreska stopa:Porez na poklon se plaća po stopi od 2,5% na vrednost poklona.

Napomena:

Pored navedenih stopa, zakon predviđa određena oslobođenja i olakšice, posebno za poklonoprimce iz drugog naslednog reda koji su živeli u zajedničkom domaćinstvu sa poklonodavcem najmanje godinu dana pre prijema poklona.

Preporučuje se konsultacija sa poreskim stručnjakom ili pravnim savetnikom kako bi se utvrdile tačne obaveze i eventualna oslobođenja u konkretnom slučaju.

Oslobodjenje od plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava

Kupovina nekretnine je značajna investicija, pa je razumevanje poreskih obaveza i mogućnosti oslobađanja od poreza ključna informacija za kupce. Oslobađanje od poreza na prenos apsolutnih prava (PPAP) može značajno smanjiti troškove pri kupovini prve nekretnine, ali je važno znati pod kojim uslovima se ovo oslobađanje može ostvariti.

Ko ima pravo na oslobađanje? Kupci koji kupuju svoju prvu nekretninu mogu biti oslobođeni plaćanja PPAP-a za određeni deo stambene površine. Konkretno, pravo na oslobađanje obuhvata do 40 m² stambenog prostora za samog kupca. Uz to, za svakog dodatnog člana domaćinstva može se ostvariti oslobađanje za dodatnih 15 m². Članovi domaćinstva moraju ispunjavati iste uslove kao i kupac, što znači da od 1. jula 2006. godine nisu smeli imati stan u vlasništvu ili suvlasništvu.

Na šta kupci treba da obrate pažnju?

1. Prijava prebivališta: Da bi ostvarili pravo na oslobađanje, svi članovi domaćinstva za koje se traži oslobađanje moraju biti prijavljeni na istoj adresi kao i kupac pre podnošenja zahteva za oslobađanje.
2. Dokumentacija: Potrebno je pribaviti sledeće dokumente:

Kopija sticanja prodavca – dokument koji potvrđuje kako je prodavac stekao vlasništvo nad nekretninom.

Kopija očitane lične karte prodavca ili drugog ličnog dokumenta.

Uverenje o kretanju prebivališta iz MUP-a – potvrda koja pokazuje gde je prodavac prebivao tokom određenog perioda.

Uverenje lokalne poreske administracije – dokument kojim se potvrđuje da prodavac nije obveznik poreza na imovinu.

Izvod iz matične knjige rođenih, uverenje o državljanstvu, dokaz o prebivalištu i potvrdu o nekorišćenju oslobađanja u prošlosti za sve članove domaćinstva.

Poslednjih godina, javni beležnici prilikom overe ugovora o kupoprodaji prilažu i overen obrazac IKPS PAPP kako bi Poreska uprava bila obaveštena da se radi o kupovini prvog stana i da sačeka da kupac pribavi kompletnu dokumentaciju potrebnu za oslobađanje od poreza.

Proces podnošenja zahteva za oslobađanje:

1. Podnošenje zahteva: Nakon overe ugovora kod javnog beležnika, kupac podnosi zahtev nadležnoj Poreskoj upravi sa kompletnom dokumentacijom.
2. Provera uslova: Poreska uprava vrši proveru dostavljene dokumentacije i utvrđuje da li kupac ispunjava uslove za oslobađanje.
3. Rešenje o oslobađanju: Ako se utvrdi da kupac ima pravo na oslobađanje, Poreska uprava izdaje rešenje kojim se kupac oslobađa plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava za deo ili celokupnu površinu nekretnine.

Porez na prenos apsolutnih prava - zastarelost

U Republici Srbiji, zastarelost poreskih obaveza uređena je Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Kada je reč o porezu na prenos apsolutnih prava, važno je razumeti sledeće rokove zastarelosti:

Relativna zastarelost prava na utvrđivanje poreza:

Poreska uprava ima pravo da utvrdi poresku obavezu u roku od pet godina od prvog dana naredne godine u kojoj je nastala obaveza podnošenja poreske prijave. Na primer, ako je obaveza nastala 2020. godine, rok za utvrđivanje poreza ističe 31. decembra 2025. godine.

Apsolutna zastarelost prava na utvrđivanje poreza:

Bez obzira na prekide ili zastoje, pravo Poreske uprave da utvrdi poresku obavezu apsolutno zastareva nakon deset godina od dana kada je obaveza nastala. Ovaj rok se ne može produžavati.

Zastarelost prava na naplatu utvrđenog poreza:

Nakon što je porez utvrđen, Poreska uprava ima pravo da naplati taj porez u roku od pet godina od dana kada je obaveza dospela za plaćanje. Ako se u tom periodu ne preduzmu radnje za naplatu, nastupa zastarelost prava na naplatu.

Važno je napomenuti:

• Prekid zastarelosti može nastati ako Poreska uprava preduzme određene radnje u cilju utvrđivanja ili naplate poreza, kao što su slanje opomena ili pokretanje postupka prinudne naplate.
• Nastupanjem zastarelosti, poreska obaveza prestaje, što znači da Poreska uprava više nema pravo da utvrdi ili naplati taj porez.