Legalizacija objekta - sve što treba da znate - 2024
autor Nemanja Miljkovic
postavljeno
Rešavanje stambenog pitanja je veoma značajna tema za mnoge ljude, posebno u Srbiji, gde posedovanje stambenog prostora predstavlja osnovnu sigurnost i stabilnost. Ova tema obuhvata različite aspekte koji su važni za pojedince i porodice sa kojima želimo da vas upoznamo.
Sadržaj
1. Zašto je važno legalizovati objekat
2. Pravna sigurnost
2.2 Finansijske prednosti
2.1 Pristup komunalnim uslugama
3. Prednosti legalizacije objekta
3.1 Učestvovanje u urbanističkim planovima
3.2 Izbegavanje kazni i naknada
3.3 Društvena i ekonomska stabilnost
3.4 Kako legalizacija objekta može pomoći u rešavanju ovih problema?
3.5 Pravni status objekta
4. Važeći zakon o legalizaciji
5. Koji objekti se moraju legalizovati?
5.1 Stambeni objekti
5.2 Poslovni objekti
5.3 Pomoćni objekti
5.4 Poljoprivredni objekti
5.5 Industrijski objekti
6. Legalizacija kuće
6.1 U kojim slučajevima nije moguća legalizacija kuće?
7. Kada se radi legalizacija kuće
8. Zahtev za legalizaciju kuće
8.1 Odakle može da se prauzme zahtev i kome se podnosi?
9. Usklađenost sa urbanističkim planovima
10. Tehnička ispravnost
11. Pravna i vlasnička dokumentacija
12. Koja je cena legalizacije kuće/objekta?
13. Poštovanje ekoloških i sanitarnih normi
14. Kratak opis postupka legalizacije kuće
14.1 Kako da proverim koji je broj predmeta za legalizaciju?
14.2 Šta treba da imam od dokumentacije za legalizaciju kuće?
14.3 Izdavanje rešenja o ozakonjenju kuće
14.4 Upis u katastar nepokretnosti
14.5 Rešenje o upisu kuće u katastar
14.6 Dodatne informacije i saveti
15. Česti izazovi u procesu legalizacije/ozakonjenja i kako ih prevazići
15.1 Vrste sporova
16. Uticaj legalizacije/ozakonjenja na tržište nekretnina
17. Eko-subvencija
18. Finansijske opcija za pokrivanje troškova legalizacije
Evo nekoliko ključnih elemenata koji ilustruju šta rešavanje stambenog pitanja znači za ljude u Srbiji:
Vlasništvo nad nekretninom pruža finansijsku stabilnost jer se smatra dugoročnom investicijom. Ljudi se osećaju sigurnije kada poseduju svoj dom jer nemaju rizik od gubitka krova nad glavom zbog povećanja rente ili drugih faktora.
Stabilan stambeni prostor omogućava ljudima da imaju sigurnost da će uvek imati mesto gde mogu živeti, što je osnovna ljudska potreba.
Imovina može poslužiti kao kolateral za dobijanje kredita kod poslovnih banaka, što omogućava ljudima da finansiraju druge potrebe ili projekte.
Kupovina stana, kuće, poslovnog prostora često se smatra dugoročnom štednjom ili investicijom jer vrednost nekretnina ima tendenciju rasta tokom vremena.
Posedovanje nekretnine često se povezuje sa određenim društvenim statusom i prestižem. To može doprineti osećaju uspeha i dostignuća.
Ljudi se često osećaju ponosno i ostvareno kada uspeju da obezbede svoj stambeni prostor.
Kada poseduju svoju nekretninu, ljudi imaju slobodu da je uređuju i prilagođavaju prema sopstvenim potrebama i željama, što može značajno doprineti njihovom kvalitetu života.
Stabilan dom pruža deci sigurno i konstantno okruženje za odrastanje, što je ključno za njihov razvoj
Legalizacija stambenog prostora omogućava vlasnicima da pravno osiguraju svoja prava na nekretninu, čime se izbegavaju potencijalni pravni problemi i nesuglasice koji su opšte poznati u Srbiji.
Na osnovu svega gore navedenog, rešavanje stambenog pitanja u Republici Srbiji je kompleksan proces koji ima dubok uticaj na sigurnost, finansijsku stabilnost, kvalitet života i društveni status pojedinaca i porodica.
Zašto je važno legalizovati objekat
Evo nekoliko ključnih razloga zašto je po nama važno legalizovati/ozakoniti nekretninu:
Pravna sigurnost
Postupkom legalizacije/ozakonjenjem se potvrđuje vlasništvo nad nekretninom, što vlasnicima daje pravnu sigurnost i jasna vlasnička prava. To sprečava eventualne sporove oko vlasništva i omogućava vlasnicima da slobodno raspolažu svojom imovinom, što sada nije slučaj u Republici Srbiji.
Naime, stupanjem na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju objekata ( „SL. Glasnik RS“ br. 83/2018) stopirana je overa (solemnizacija) nelegalnih nekretnina od strane javnih beležnika, odnosno njihov promet. Pravni osnov za ovakvo postupanje javnih beležnika, možemo da pronađemo u članu 28. istog zakona u kome se kaže da je nadležni organ za ozakonjenje objekata dužan da za sve objekte koji su u postupku ozakonjenja po službenoj dužnosti dostavi organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra potvrdu da je objekat u postupku ozakonjenja, u cilju upisa zabrane otuđenja za te objekte u vidu zabeležbe, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Napominjemo klijentima da je naše preduzeće Divis nekretnine donelo odluku da ne posreduje u prometu nelegalnih nekretnina.
Nelegalne građevine mogu biti predmet rušenja ili drugih pravnih mera. Legalizacija/ozakonjenje pruža zaštitu od ovih rizika i obezbeđuje dugoročnu sigurnost vlasništva.
Finansijske prednosti
Legalizovana/ozakonjena nekretnina ima veću tržišnu vrednost u odnosu na nelegalnu. Kupci su spremniji da investiraju u nekretninu koja je legalno priznata i ima jasnu vlasničku strukturu.
Na stranici prodaja stanova možete videti našu kompletnu ponudu uknjiženih stanova.
Legalizovana/ozakonjena nekretnina može se prodati, iznajmiti ili preneti na naslednike bez pravnih prepreka, što nije slučaj sa nelegalnim nekretninama.
Za svoje klijente, Divis nekretnine su obezbedile kompletnu pravnu pomoć preko Advokatske kancelarije Jakovljević iz Beograda.
Legalizovane/ozakonjene nekretnine mogu se koristiti kao zalog za dobijanje bankarskih kredita, što vlasnicima omogućava pristup finansijskim sredstvima za druge potrebe.
Naša agencija za nekretnine je u mogućnost da pomognu potencijalnim klijentima oko dobijanja stambenih kredita kod nekoliko poslovnih banaka u Republici Srbiji, na osnovu potpisanog Ugovora o poslovno tehničkoj saradnji. Za detaljnije informacije oko stambenih kredita pozovite nas na 062 19 16 575.
Pristup komunalnim uslugama
Legalizacijom/ozakonjenjem objekta, te nekretnine mogu biti zvanično priključene na komunalne usluge kao što su voda, struja, gas i kanalizacija. To poboljšava uslove života i povećava funkcionalnost nekretnine.
Većina nelegalnih nekretnina u Republici Srbiji nije na legalan način priključena na komunalnu infrastrukturu, što može značajno povećati rizike i probleme za vlasnike, zajednicu i širu društvenu okolinu. Evo nekoliko razloga zašto je ova situacija problematična:
Rizik od prekida usluga
Nelegalno priključenje na infrastrukturu (vodovod, kanalizaciju, struju, gas) može dovesti do nepredvidivih prekida usluga. Nadležni organi mogu prekinuti isporuku ovih usluga zbog nelegalnog priključenja, ostavljajući vlasnike bez osnovnih resursa.
Komunalna preduzeća možda neće održavati ili popravljati instalacije koje nisu legalno priključene, što može dovesti do čestih kvarova i problema sa infrastrukturom.
Bezbednosni rizici
Nelegalna priključenja mogu biti tehnički neispravna i nesigurna, što može dovesti do zagađenja vode, curenja gasa ili problema sa strujom. Ovo može predstavljati ozbiljnu pretnju po zdravlje i bezbednost stanovnika.
Neadekvatno izvedeni priključci za struju i gas povećavaju rizik od požara i eksplozija, što može ugroziti živote i imovinu svih stanovnika.
Finansijski rizici
Vlasnici nelegalno priključenih nekretnina mogu biti suočeni sa kaznama i naknadama za retroaktivnu legalizaciju priključaka, što može predstavljati značajan finansijski teret za svaku porodicu.
Uticaj na zajednicu
Nelegalni priključci stvaraju dodatno opterećenje na postojeću infrastrukturu bez odgovarajućeg doprinosa u obliku plaćanja komunalnih usluga i poreza. Ovo može negativno uticati na kvalitet usluga za sve korisnike.
Nelegalne nekretnine često nisu uključene u urbanističke planove, što može dovesti do neplanske gradnje i stvaranja neuređenih naselja koja su kod nas veoma česta.
Nelegalno priključenje na komunalnu infrastrukturu povećava rizik od prekida usluga, bezbednosnih problema, finansijskih poteškoća i negativnog uticaja na zajednicu. Legalizacija nekretnina rešava ove probleme pružajući sigurnost, pravnu zaštitu i pristup tehnički ispravnim komunalnim uslugama. Time se značajno poboljšava kvalitet života vlasnika i doprinosi održivom razvoju lokalnih zajednica.
Prednosti legalizacije objekta
Iako ih postoji zaista mnogo, izdvojili smo neke od prednosti legalizacije objekta:
Učestvovanje u urbanističkim planovima
Legalizovani/ozakonjeni objekti se uzimaju u obzir u urbanističkim planovima i projektima razvoja. Vlasnici mogu učestvovati u planiranju i donošenju odluka koje utiču na njihovo okruženje.
Priznati/uknjiženi objekti omogućavaju lokalnim vlastima da efikasnije planiraju i sprovode projekte poboljšanja infrastrukture u određenom području.
Izbegavanje kazni i naknada
Nelegalna gradnja može dovesti do pravnih posledica, uključujući kazne, penale i naknade za retroaktivnu legalizaciju. Legalizacija/ozakonjenje u propisanom roku pomaže u izbegavanju ovih dodatnih troškova.
Legalizacijom/ozakonjenjem se uspostavlja obaveza redovnog plaćanja poreza na imovinu, što pomaže u izbegavanju kazni za neplaćanje kazne.
Društvena i ekonomska stabilnost
Legalizovani/ozakonjenjeni objektie doprinose formalnoj ekonomiji kroz poreze i druge fiskalne obaveze, što pomaže lokalnim zajednicama i državnim budžetima.
Legalizacija/ozakonjenje doprinosi boljoj društvenoj integraciji vlasnika nekretnina u zajednicu, jer im omogućava pristup svim pravima i uslugama dostupnim građanima.
Legalizacija objekta je važan proces koji donosi brojne pravne, finansijske i socijalne beneficije. Ona pruža pravnu sigurnost, povećava vrednost nekretnine, omogućava pristup komunalnim uslugama i uključuje vlasnike u formalne urbanističke planove. Sve ovo doprinosi boljem kvalitetu života i dugoročnoj stabilnosti kako pojedinaca, tako i celokupne zajednice.
Kako legalizacija objekta može pomoći u rešavanju ovih problema?
Legalizacija/ozakonjenje omogućava zvanično priključenje na komunalne usluge, osiguravajući tehnički ispravne i sigurne instalacije koje redovno održavaju komunalna preduzeća.
Vlasnici legalizovanih/ozakonjenih nekretnina imaju pravo na subvencije i pomoć u održavanju i unapređenju svojih priključaka, čime se smanjuju troškovi i povećava sigurnost.
Plaćanje komunalnih usluga i poreza doprinosi boljem održavanju infrastrukture i poboljšanju kvaliteta usluga za sve korisnike.
Legalizovani objekti imaju pravo na redovno održavanje i popravke od strane komunalnih preduzeća, što doprinosi boljem kvalitetu života vlasnika.
Proces legalizacije/ozakonjenja nekretnina ima značajne pravne aspekte koje vlasnici nekretnina treba da razumeju kako bi uspeli u svojim nastojanjima. Evo ključnih pravnih aspekata koje svaki vlasnik treba da zna:
Pravni status objekta
Šta treba znati:
Da li je objekat izgrađen u skladu sa važećim zakonima u trenutku gradnje.
Da li postoje prethodni pokušaji legalizacije/ozakonjenja ili pravni problemi vezani za objekat. Ovu informaciju možete da proverite na nivou opštine/grada u zavisnosti gde vam se nalazi nekretnina. U Beogradu je za to zadužen Sekretarijat za ozakonjenje objekata i opštine ako je objekat ispod 400m2.
Uradite sledeće:
Prikupiti svu dostupnu dokumentaciju o objektu i parceli kao što su:
Kupoprodajni ugovor:
Ugovor između prodavca i kupca koji potvrđuje kupovinu nekretnine. Obratite pažnju da je kupoprodajna cena isplaćena i da imate dokaz o tome.
Ugovor o poklonu:
Dokument koji potvrđuje prenos vlasništva putem poklona.
Rešenje o nasleđivanju:
Sudsko rešenje koje potvrđuje nasledstvo nad nekretninom.
Ugovor o doživotnom izdržavanju:
Ugovor kojim se nekretnina prenosi u zamenu za doživotno izdržavanje.
Ugovor o suinvestiranju izgradnje objekta
Ugovor overen u odgovarajućoj formi, koja je bila propisana za zaključenje te vrste ugovora u vreme zaključenja, između vlasnika, odnosno korisnika i podnosioca zahteva.
Građevinska dozvola
Dozvola sa kojom se gradio objekat a odstupljeno od iste ili je isteka.
Za objekat izgrađen na zemljištu u svojini drugog lica
Pravnosnažna sudska presuda kojom je utvrđeno pravo svojine na zemljištu, koju vlasnik pribavlja u skladu sa propisima kojima su uređeni svojinski odnosi;
Za objekat izgrađen na građevinskom zemljištu
Ugovor o prenosu prava korišćenja, odnosno kupovini zemljišta koji je zaključen i overen od strane nadležnog suda između tadašnjeg korisnika i podnosioca zahteva, kao i drugi ugovori kojima je vršeno raspolaganje zemljištem (ugovor o prenosu ili razmeni nepokretnosti zaključen između tadašnjih korisnika zemljišta, u odgovarajućoj formi koja je bila propisana za zaključenje te vrste ugovora u vreme zaključenja)
Ukoliko se radi o nadziđivanju, pretvaranju zajedničkih prostorija zgrade u stan ili poslovni prostor ili pripajanje zajedničkih prostorija susednom stanu onda je potrebno da pribavite:
Odluku stambene zajednice o dodeli prostora
Saglasnosti stanara
Ugovor o regulisanju prava i obaveza između vas i stambene zajednice (overen kod javnog beležnika)
Proveriti status objekta u katastru nepokretnosti, odnosno katastarske parcele na E KATASTRU.
Važeći zakon o legalizaciji
Šta treba znati:
Koji zakon trenutno reguliše proces legalizacije/ozakonjenja i da li postoje rokovi za podnošenje zahteva? ( Trenutni zakoni koji regulišu ovu oblast su Zakon o ozakonjenju objekata ( „Sl. glasnik RS“, br. 96/2015, 83/2018,081/2020- odluka US, 1/2023, odluka US i 62/2023) i Zakon o dopunama Zakona o ozakonjenju objekata („Sl. glasnik RS“, br. 62/2023).
Koji objekti se moraju legalizovati?
U Republici Srbiji, proces legalizacije/ozakonjenje objekata regulisan je Zakonom o ozakonjenju objekata. Prema ovom zakonu, legalizacija, odnosno ozakonjenje, odnosi se na izgradnju objekata bez potrebnih građevinskih dozvola do određenog datuma.
Evo koje vrste objekata moraju da se legalizuju/ozakone i pod kojim uslovima:
Stambeni objekti
Individualne kuće: Objekti izgrađeni za porodično stanovanje.
Stambene zgrade: Višeporodične stambene zgrade i kompleksi.
Poslovni objekti
Kancelarije i poslovni prostori:Objekti korišćeni za poslovne svrhe, administraciju ili usluge.
Prodajni prostori:Prodavnice, tržni centri i drugi objekti za trgovinu.
Pomoćni objekti
Garaže: Objekti za parkiranje vozila.
Skladišta:Prostori za skladištenje robe i materijala.
Poljoprivredni objekti
Farme i štale: Objekti korišćeni za poljoprivrednu proizvodnju i stočarstvo
Magacini i silosi: Prostori za čuvanje poljoprivrednih proizvoda.
Industrijski objekti
Fabrike i radionice:Proizvodni objekti i prostorije za tehničku obradu.
Legalizacija kuće
U kojim slučajevima nije moguća legalizacija kuće?
U Republici Srbiji postoje određeni objekti koji ne mogu biti legalizovani. Legalizacija objekata se vrši u skladu sa Zakonom o ozakonjenju objekata ("Službeni glasnik RS", br. 96/2015, 83/2018, 81/2020), i neki objekti su isključeni iz ovog procesa zbog različitih razloga, kao što su neusklađenost sa urbanističkim planovima, zaštita kulturnih dobara, ili zaštita životne sredine. Ovo su objekti koji ne mogu da se legalizuju:
Kuće izgrađene na zaštićenim područjima
Kuće izgrađene u nacionalnim parkovima, prirodnim rezervatima, ili drugim zaštićenim prirodnim dobrima.
Kuće koje se nalaze na lokacijama koje su proglašene kulturnim dobrima ili su u zoni zaštite kulturnih dobara.
Kuće izgrađene na vodnim područjima, kao što su korita reka, jezera, ili vodno zemljište.
Kuće izgrađene na javnim površinama
Kuće izgrađene na javnim saobraćajnicama, putevima, železničkim prugama, i drugim javnim infrastrukturnim površinama.
Kuće izgrađene na parkovima, zelenim površinama i drugim javnim prostorima namenjenim za rekreaciju i odmor.
Kuće koje ugrožavaju bezbednost i zdravlje
Kuće izgrađene u zonama visokog rizika od prirodnih nepogoda (poplave, klizišta, itd.).
Kuće koje ne ispunjavaju osnovne građevinske standarde i propise, i koji predstavljaju rizik za sigurnost i zdravlje ljudi.
Kuće izgrađene bez poštovanja osnovnih urbanističkih uslova
Kuće koje su izgrađene u suprotnosti sa važećim urbanističkim planovima i regulativama.
Kuće koje ne poštuju minimalne tehničke uslove za izgradnju, kao što su odstojanje od granica parcela, minimalna površina i zapremina, itd.
Kuće izgrađene na zemljištu koje nije građevinsko
Kuće izgrađene na zemljištu koje je prema važećem prostornom planu namenjeno za poljoprivrednu proizvodnju.
Šumsko zemljište: Kuće izgrađene na šumskom zemljištu koje nije predviđeno za građevinsku izgradnju.
U Srbiji, određeni objekti ne mogu biti legalizovani zbog neusklađenosti sa urbanističkim planovima, zaštite kulturnih i prirodnih dobara, ugrožavanja bezbednosti i zdravlja, ili izgradnje na zemljištu koje nije namenjeno za građenje. Vlasnici ovih objekata moraju se suočiti sa činjenicom da je njihova izgradnja bila nezakonita i da neće moći da dobiju pravnu regulativu kroz postupak legalizacije. Razumevanje ovih uslova pomaže u pravilnom planiranju i izbegavanju pravnih i administrativnih problema u budućnosti.
Kada se radi legalizacija kuće
Izgradnja pre određenog datuma
Objekti moraju biti izgrađeni pre 27. novembra 2015. godine. Objašnjenje u skladu sa članom 6. Zakona o ozakonjenju objekata: (Predmet ozakonjenja je objekat za koji je podnet zahtev za legalizaciju u skladu sa ranije važećim zakonom kojim je bila uređena legalizacija objekata, do 29. januara 2014. godine i koji je vidljiv na satelitskom snimku teritorije Republike Srbije iz 2015. godine.
Zahtev za legalizaciju kuće
Kako izgleda zahtev za legalizaciju?
Zahtev za legalizaciju obično sadrži sledeće elemente:
Ime i prezime vlasnika,
adresa stanovanja,
JMBG ili broj lične karte,
površinu objekta za koji je predat zahtev, vrsta objekta ( stambeni/poslovni i dr.),
spratnost,
materijal od koga je sagrađen,
kopija katastarskog plana ili geodetski snimak,
dokaz o vlasništvu npr. stara građevinska dozvola, ugovor i dr., fotografije objekta.
Potpis vlasnika na samom zahtevu, kontakt podaci.
Napominjemo da se zahtevi za legalizaciju mogu razlikovati od lokalnih propisa i pravila. U Beogradu se nadležnost prenosila sa opština na grad i obratno u zavisnosti od vrste i površine samih objekata.
Zahtevi i prijave za legalizaciju objekata podneti do 29. januara 2014. godine, smatraju se zahtevima u smislu ovog zakona.
Odakle može da se prauzme zahtev i kome se podnosi?
Zahtev za legalizaciju objekta možete preuzeti u nadležnoj opštini ili gradskoj upravi. Obično se podnosi u Odeljenju za poslove ozakonjenje objekta ili sličnom odeljenju koje se bavi legalizacijom/ozakonjenjem. U Beogradu, ozakonjenje objekata do 400m2 radi se na nivou opštine dok objekti preko 400m2 se rade u Sekretarijatu za poslove ozakonjenje objekata.
Predmet ozakonjenja je i objekat za koji nije podnet zahtev za legalizaciju u skladu sa ranije važećim zakonom kojim je bila uređena legalizacija objekata, a koji je vidljiv na satelitskom snimku teritorije Republike Srbije iz 2015. godine, za koji je nadležni građevinski inspektor doneo rešenje o rušenju, u skladu sa odredbama Zakona o ozakonjenju objekata ("Službeni glasnik RS", broj 96/15).
Zahtev se podnosi u slučaju da građevinski inspektor nije doneo rešenje o rušenju iz stava 3. ovog člana, a predmetni objekat je vidljiv na satelitskom snimku iz 2015. godine, takav objekat može biti predmet ozakonjenja, u skladu sa odredbama ovog zakona.
Usklađenost sa urbanističkim planovima
Objekti moraju biti u skladu sa važećim urbanističkim planovima i propisima za određenu zonu. Ako objekat nije u skladu, može se razmotriti njegov uticaj na okolinu i mogućnosti prilagođavanja.
Tehnička ispravnost
Objekti moraju biti tehnički ispravni i sigurni za upotrebu.
Sve instalacije (voda, struja, kanalizacija) moraju biti izvedene i priključene u skladu sa tehničkim standardima.
Pravna i vlasnička dokumentacija
Vlasnici moraju posedovati dokaze o vlasništvu ili korišćenju zemljišta na kojem je objekat izgrađen. U slučaju zajedničke imovine ili suvlasništva, potrebne su saglasnosti svih suvlasnika.
Koja je cena legalizacije kuće/objekta?
Vlasnici moraju platiti sve potrebne takse i naknade predviđene za proces legalizacije/ozakonjenja. Ovo su takse za ozakonjenje koje su uključene u zavisnosti od vrste i površine objekata:
Objekti površine do 100 m2 taksa iznosi 5.000,00 dinara;
Objekti površine od 100 m2 do 200 m2 taksa iznosi 15.000,00 dinara;
Objekti površine od 200 m2 do 300 m2 taksa iznosi 20.000,00 dinara;
Objekti površine preko 300 m2 taksa iznosi 50.000,00 dinara;
Za stambene i poslovne objekte koji se sastoje od više posebnih delova površine do 500 m2 taksa iznosi 250.000,00 dinara;
Za stambene i poslovne objekte koji se sastoje od više posebnih delova površine do 1000 m2 taksa iznosi 500.000,00 dinara;
Za stambene i poslovne objekte koji se sastoje od više posebnih delova površine do 1500 m2 taksa iznosi 1.000.000,00 dinara;
Za stambene i poslovne objekte koji se sastoje od više posebnih delova površine površine preko 1500 m2 taksa iznosi 3.000.000,00 dinara;
Poštovanje ekoloških i sanitarnih normi
Objekti moraju ispunjavati ekološke norme i ne smeju ugrožavati okolinu.
Moraju biti obezbeđeni adekvatni sanitarni uslovi, posebno za stambene i poslovne objekte.
Kratak opis postupka legalizacije kuće
U nastavku teksta, probaćemo da vam na jednostavan i razuman način objasnimo ceo postupak legalizacije/ozakonjenja kuće, pod uslovom da ste kompletirali imovinsko pravnu dokumentaciju.
Kako da proverim koji je broj predmeta za legalizaciju?
Prvi korak je da utvrdite pravi broj predmeta kod nadležnog organa koji sprovodi postupak ozakonjenja. Kada potvrdite broj predmeta, neophodno je da proverite šta vam se sve od imovinske i projektno-tehničke dokumentacije nalazi u predmetu. Ovo će vam se objasniti referent zadužen za vaš predmet. Predmete pregledaju pravnik i arhitekta.
Šta treba da imam od dokumentacije za legalizaciju kuće?
Sledeći korak je kompletiranje projektno-tehničke dokumentacije koja treba da sadrži:
1. Geodetski snimak:
Izrada geodetskog snimka objekta i parcele.
Šta je geodetski snimak?
Geodetski snimak je dokument koji sadrži precizne podatke o obliku, dimenzijama, položaju i površini parcele, kao i o svim objektima koji se nalaze na njoj. Snimak izrađuje ovlašćeni geodeta koristeći specijalizovane instrumente i metode geodetskog merenja.
Svrha geodetskog snimka za legalizaciju/ozakonjenje kuće?
Geodetski snimak pokazuje tačan položaj i dimenzije postojećih objekata, što je neophodno za postupak legalizacije/ozakonjenja. Pomaže u proveri da li objekti ispunjavaju urbanističke i građevinske propise.
2.Dokazi o vlasništvu:
Prikupljanje dokaza o vlasništvu nad zemljištem i objektom, očitanu ličnu kartu vlasnika.
3.Tehnička dokumentacija:
Izveštaj o zatečenom stanju objekta
Šta sve treba da sadrži izveštaj o zatečenom stanju:
Opšti podaci o objektu
Lokacija objekta (adresa, katastarska parcela).
Vlasnik objekta (ime, prezime, adresa, kontakt podaci).
Tip objekta (stambeni, poslovni, pomoćni itd.).
Pravni status
Pregled dostupne dokumentacije o vlasništvu (kupoprodajni ugovor, rešenje o nasleđivanju, izvod iz katastra i dr.).
Postojeće građevinske dozvole ili drugi relevantni pravni dokumenti.
Tehnički opis objekta
Dimenzije objekta (dužina, širina, visina).
Površina objekta (osnovna površina, korisna površina).
Materijali korišćeni u izgradnji (temelj, zidovi, krov).
Starost objekta i period izgradnje.
Fotodokumentacija
Fotografije objekta sa svih strana, unutrašnjost i eksterijer.
Fotografije svih važnih detalja i karakteristika objekta.
Geodetski snimak
Tačan geodetski snimak objekta i parcele na kojoj se nalazi, izrađen od strane ovlašćenog geodeta.
Prikaz lokacije objekta u odnosu na susedne parcele i objekte.
Stanje instalacija
Opis postojećih instalacija (voda, struja, kanalizacija, grejanje).
Stanje i funkcionalnost instalacija.
Računi komunalnih preduzeća ( EPS, Info stan, Telekom i sl.)
Analiza sigurnosti objekta
Procena strukturne stabilnosti objekta.
Identifikacija eventualnih nedostataka ili oštećenja koja mogu uticati na sigurnost.
Zakonitost izgradnje
Utvrđivanje da li je objekat izgrađen u skladu sa važećim propisima u trenutku izgradnje.
Pregled eventualnih odstupanja od građevinskih dozvola ili urbanističkih planova.
Na koji način da pripremite izveštaj o zatečenom stanju kuće?
Angažovanje stručnjaka:
Za izradu izveštaja potrebno je angažovati ovlašćenog inženjera građevinarstva ili arhitektu, odnosno licenciranu projektantsku firmu. Takođe je potrebno angažovati ovlašćenog geodetu za izradu geodetskog snimka, elaborata posebnih delova, elaborata za ucrtavanje objekta u nadležnom katastru, elaborata za deobu ili spajanje katastarskih parcela.
Inspekcija objekta:
Detaljna inspekcija objekta kako bi se prikupili svi potrebni podaci. Dokumentovanje svih zapažanja kroz beleške, crteže i fotografije.
Priprema dokumentacije:
Prikupljanje svih dostupnih pravnih i tehničkih dokumenata. Izrada crteža i dijagrama koji prikazuju postojeće stanje objekta.
Izrada izveštaja:
Sastavljanje izveštaja prema standardima i propisima koji važe u nadležnoj teritorijalnoj jedinici. Uključivanje svih relevantnih informacija, analiza i zaključaka.
Podnošenje izveštaja:
Dostavljanje izveštaja nadležnim institucijama zajedno sa ostalom potrebnom dokumentacijom za legalizaciju. Pratiti povratne informacije i zahteve za eventualne dopune ili ispravke.
Izveštaj o zatečenom stanju je ključni dokument koji pruža detaljan uvid u trenutnu situaciju objekta i omogućava nadležnim organima da procene da li objekat ispunjava uslove za legalizaciju/ozakonjenje. Pravilna priprema ovog izveštaja uz angažovanje stručnjaka i pažljivo prikupljanje svih potrebnih podataka i dokumentacije može značajno doprineti uspešnosti procesa legalizacije/ozakonjenja.
Izdavanje rešenja o ozakonjenju kuće
Ako kuća ispunjava sve uslove, nadležni organ izdaje Rešenje o ozakonjenju, čime kuća postaje legalna i podobna za upis privatne svojine u katastarsku evidenciju nepokretnosti i prava na njima.
Upis u katastar nepokretnosti
Upis legalizovane/ozakonjene kuće u katastar u Republici Srbiji je važan korak koji formalno priznaje legalizaciju kuće i omogućava vlasnicima da steknu prava nad imovinom u skladu sa zakonom.
Kako da podnesete zahtev za upis u nadležni katastar nepokretnosti?
Postoje dva načina:
Prvi način je da nadležni organ po službenoj dužnosti a nakon pravosnažnosti rešenja prosledi nadležnom katastru nepokretnosti primerak rešenja o ozakonjenja, elaborat geodetskih radova i ostalu dokumentaciju neophodnu za uknjižbu. Za objekte koji nemaju kućni broj, nadležni katastar nepokretnosti donosi i rešenje o kućnom broju.
Drugi način je za one koji su odradili kompletan postupak legalizacije/ozakonjenja ali nisu još uvek podneli zahtev za uknjižbu. Oni zahtev za upis u katastar nepokretnosti mogu podneti putem e-šaltera, preko profesionalnog korisnika ( advokata, geodetske organizacije) koji je u skladu sa zakonom ovlašćen da vrši digitalizaciju dokumenta izdatog u papirnoj formi.
Zahtev, u vaše ime može podneti zakonski zastupnik, odnosno ovlašćeni predstavnik, kao i fizičko ili pravno lice ili preduzetnik na osnovu datog punomoćja.
Uz zahtev se prilaže:
Rešenje o ozakonjenju koja je pravni osnov za upis u katastar nepokretnosti;
Elaborat geodetskih radova
Punomoćje, ako zahtev podnosi punomoćnik, koje se ne overava ako je punomoćnik profesionalni korisnik;
Rešenje o upisu kuće u katastar
Nakon uspešnog upisa, RGZ izdaje rešenje o upisu kuće u katastar nepokretnosti. Vlasnik dobija ažurirani izvod iz katastra nepokretnosti koji uključuje legalizovani/ozakonjeni objekat.
Dodatne informacije i saveti
Angažujte pravnog savetnika ili stručnjaka za nekretnine koji može biti od pomoći kako bi se osiguralo da je sva dokumentacija ispravno pripremljena i da je postupak upisa u katastar pravilno sproveden.
Informišite se o rokovima za podnošenje zahteva i eventualnim naknadama koje se plaćaju za upis ozakonjenog objekta u katastar.
Proverite sve troškove koje su povezani sa procesom legalizacije/ozakonjenja, uključujući takse, naknade i troškove angažovanja stručnjaka. Zvanične takse proverite kod referenta koji vam vodi predmet.
Proverite da li postoje određene olakšice ili subvencije koje mogu smanjiti finansijski teret.
Česti izazovi u procesu legalizacije/ozakonjenja i kako ih prevazići
Tokom procesa legalizacije/ozakonjenja objekata u Srbiji mogu nastati različiti pravni sporovi. U nastavku teksta pišemo o vrstama sporova i o načinu kako možete rešavati eventualne pravne sporove koji mogu nastati tokom procesa legalizacije/ozakonjenja:
Vrste sporova
Sporovi oko vlasništva: Nesuglasice između suvlasnika, naslednika ili drugih lica koja polažu pravo na nekretninu.
Sporovi sa susedima: Problemi sa granicama parcela ili uticajem objekta na susedne nekretnine.
Sporovi sa državom ili opštinom: Neslaganja sa odlukama nadležnih organa, uključujući odbijanje zahteva za legalizaciju/ozakonjenje.
Saveti:
Prikupite sve relevantne dokumente (ugovore, rešenja, geodetske snimke i sl.) koji mogu pomoći u rešavanju spora.
Pokušajte da rešite spor mirnim putem kroz direktne pregovore sa suprotnom stranom.
Angažovanje profesionalnog medijatora može pomoći u postizanju sporazuma bez potrebe za sudskim postupkom.
Rešavanje pravnih sporova tokom procesa legalizacije u Srbiji zahteva pažljivo prikupljanje dokaza, korišćenje pravnih mehanizama, i često, saradnju sa pravnim stručnjacima. Pregovaranje, medijacija i administrativne žalbe su prvi koraci, dok sudski postupak ostaje poslednja opcija ako drugi načini ne uspeju. Angažovanje kompetentnih pravnih savetnika i geodetskih stručnjaka može značajno doprineti uspešnom rešavanju sporova i završetku procesa legalizacije/ozakonjenja
Uticaj legalizacije/ozakonjenja na tržište nekretnina
Legalizacija/ozakonjenje ima značaj uticaj na tržište nekretnina u Srbiji. Evo nekoliko ključnih tačaka:
Povećanje ponude: Legalizacija/ozakonjenje omogućava vlasnicima bespravno izgrađenih objekta da ih legalizuju i prodaju. Po povećava ponudu nekretnine na tržištu, što može dovesti do stabilizacije cena kvadrata.
Zabrana otuđenja/prometa: Objekti koji su u postupku legalizacije/ozakonjenja ne mogu biti prometaovani, o čemu smo već pisali. Javni beležnici ne overavaju ugovore za takve objekte dok se ne okonča postupak.
Potencijalni efekti: Ubrzanje procesa legalizacije može promeniti dimaniku tržišta. Npr. ako na tržištu bude dostupno samo 10% nekretnina koji čekaju legalizaciju, ponuda bi se povećala za 200.000 stanova.
Ukratko, legalizacija/ozakonjenje može doprineti većoj ponudi nekretnina i uticati na stabilnost cena na tržištu
Eko-subvencija
Ukoliko ste vlasnik nekretnine koja je u postupku legalizacije/ozakonjenja i neophodno je da uradite određene izmene/rekonstrukcije kako bi zadovoljili tehničke uslove, predlažemo vam da iskoristite priliku za unapređenje energetske efikasnosti i održivosti svog doma i na sledeći način:
Subvencije za energetsku efikasnost: Siromašna domaćinstva mogu konkurisati za subvencije koje donose značajne uštede na računima za struju, gas, grejanje. U opciji mera koje možete da izaberete su: zamena spoljene stolarije, kotlova za grejanje, izolaciju i solarne panele. U ovim slučajevima država pokriva polovinu troškova. Ukoliko se odlučite za više mera istovremeno, država vam pokriva 65% sredstava.
Nacionalni program energetske sanacije domaćinstava: Vlada Republike Srbije i Ministarstvo rudarstva i energetike, pokrenuli su ovaj program kako bi unapredili energetsku efikasnost u stambenom sektoru i podstakli korišćenje obnovljivih izvora energije.
Finansijske opcija za pokrivanje troškova legalizacije
U Republici Srbiji, vlasnici nelegalnih nekretnina mogu iskoristiti gotovinske/keš kredite za legalizaciju kako bi ozakonili bespravno izgrađene objekte. To su uglavnom nepovoljni krediti sa fiksnom ili promenjivom kamatnom stopom.
Nadamo se da su ove informacije bile korisne i da će vam olakšati proces legalizacije. Ako imate još pitanja ili trebate dodatne savete, slobodno nam se obratite.
Srećno sa svim administrativnim procedurama koje vas čekaju!